Guska.net

Kaštelanske klape na Brcu u Starom

Vrime da se pomirim sa svitom Među ljudima za koje ne pitam odavno neko postoji kome ne praštam a trebao bih Otkad stavljam križ kraj njenog imena vodi me bis kroz godine a jedva se sićan zbog cega je Već je vrime da se pomirim sa svitom i tiho, k’o da zaronim na dah u svemu sad mogu naći nešto lipo, lipo i reći živote dobar ti dan Na te grane ja više ne smin past na njenu dušu prisit sve što nisamo dospili Koliko krivih riči pobigne kroz zube a ko ce ih stić ka i perje bačeno u vitar nemo’š …

Ne more mi bit Kad jednom prođem uza te ko svitlo i samo trepnem pa se izgubim obać ćeš vitar od svake bande da nađeš zvizdu ča je za te sjala. A ja ću dušu rastrit po moru kad se prelije priko ladnih stina tamo di tone sva moja čežnja kad te ovdi za mene nima. Da budeš cili moj svit meni ne more bit a kad zaboli stisnit ću zube i neću pustiti ka i ptica krik Kad sve šta volim i sve šta sanjam meni ne more bit, meni ne more bit, ne more mi bit.